Povezanost sposobnosti za učenje, osobina ličnosti i motivacije
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 5 | Nivo: Filozofski fakultet, Novi Sad

Između razvijenih sposobnosti učenja kod ispitanika i njihovih najrazvijenijih osobina ličnosti i motivacije postoji određena veza. Preliminarna istraživanja Kvaščeva i sar.(1977) su pokušala da identifikuju sposobnosti učenja. Oni su organizovali da nastavnici, razredne starešine i drugovi u razredu procenjuju osobine ličnosti koje manifestuju u ponašanju ispitanici obuhvaćeni preliminarnim istraživanjem u toku identifikacije sposobnosti učenja. Tada su otkrili da su ispitanici koji su imali najrazvijenije sledeće sposobnosti učenja: sbosobnost formalizacije gradiva matematike, sposobnost uopštavanja gradiva matematike, sposobnost matematičkog rezonovanja i sposobnost rezonovanja i rešavanja problema na gradivu logike, imali izrazito razvijene sledeće osobine ličnosti: emocionalnu stabilnost i zrelost i snažno razvijen ego; nezavisnost u mišljenju; samostalnost, sigurnost i poverenje u svoje sposobnosti; visok stepen prilagodljivosti i stabilnosti; savesnost, nepokolebljivost, ozbiljnost, prihvaćenost društvenih i moralnih normi, tj. ova grupa ispitanika ima razvijen veoma snažan super - ego; istrajnost, upornost, vrednoću i razvijenost radnih navika da svakodnevno uče; razvijenu sklonost ka različitim vrstama misaone aktivnosti (refleksivno mišljenje, misaona aktivnost logičkog ili matematičkog karaktera ); studioznost u učenju; odlučni su i sposobni da kontrolišu svoje ponašanje.
Subjekti ispitivanja sa najrazvijenijim sledećim sposobnostima učenja: gipkost misaonog procesa, oslobađanje od stereotipije i šablona u rešavanju zadataka i otkrivanje novih puteva rešavanja problema; osetljivost za probleme na gradivu fizike; stvaralačka prerada gradiva fizike i psihologije i sposobnost razvijanja malih projekata istraživanja u okviru logike, imali su izrazito razvijene sledeće osobine ličnosti: sklonost riziku; neinhibiranost i spontanost; razvijenu sklonost za prihvatanje novih ideja i metoda učenja; razvijen visok nivo aspiracije; razvijenu radoznalost; motive samopotvrđivanja i sigurnosti; žele da istražuju nove puteve rešavanja zadataka, nove oblike učenja; ne plaše se, odvažni su i skoro nikada nisu inhibirani, ne ispoljavaju strepnju; imaju razvijenu sklonost prema eksperimentisanju, ispitivanju i proveravanju ideja, radikalizam, nezavisnost i kritičnost; nekonvencionalnost i težnju da se na originalniji način nešto ostvari (da se napišu domaći zadaci, da se rešavaju problemi, itd.); razvijeni kreativni stavovi i pokušaj da se pođe u novom pravcu u toku učenja i rešavanja zadataka; nezavisnost u mišljenju i samostalnost, sigurnost i poverenje u svoje sposobnosti.
Kvaščev i sar. veruju da u prvom slučaju postoji dublja unutrašnja povezanost između povezanosti činjenica u jeda dosledan i koherentan matematički logički sistem, refleksivnosti mišljenja i sposobnosti uopštavanja i matematičkog i logičkog rezonovanja, s jedne strane, i istrajnosti, upornosti, ozbiljnosti i savesnosti u radu, samostalnosti, studioznosti, prilagodljivosti i nezavisnosti mišljenja, s druge strane. U drugom slučaju, takođe, postoji unutrašnja povezanost između divergentnosti mišljenja, stvaralaške prerade gradiva, otkrivanja i razvijanja problema, s jedne strane, i sklonosti riziku i traženja novih puteva rešavanja zadataka, otvorenosti za nove ideje, sklonosti eksperimentisanju, ispitivanju i proveravanju ideja, pokušaju da se na originalniji način rešavaju problemi, s druge strane (Kvaščev, 1980).

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]